Srpski rječnik isšolkovan njemačkim i latinskim riječma / skupio ga i na svijet izdao Vuk Stefanović = Wolf Stephansohn's Serbisch-deutsch-lateinisches Wörterbuch ... Lexicon Serbico-Germanico-Latinum.

Vuk Karadžić

Date:: 1818

Credit: Srpski rječnik isšolkovan njemačkim i latinskim riječma / skupio ga i na svijet izdao Vuk Stefanović = Wolf Stephansohn's Serbisch-deutsch-lateinisches Wörterbuch ... Lexicon Serbico-Germanico-Latinum. Source: Wellcome Collection.

538/546 page 534

$Шке Шко Шко 920 *Jl9 ШкембР*, беша, n. viđe бурз . ЈЈДкмљење, n. baš> ^Mtitjčlu, ло conniverc, comi ix io. Шкнљ tinni , им, v. impf, Mtujćln, con- tiiveo» Шклбпац, пца, m. bei* oficfj (&£S $fof)u, ter Жап^е) , vestigia ictus cimicis, pulicis, Шклбцз , f, бришва дрвенп кора, ein Saften me [fer mit ^oljenien вфа!еп, cultelli genus. Шпода, f. (у Cpiijeviy, у Бачк. и у Б'ан.) bcr ©фа&£ц, damnum, ei’. шгпета. Шкодшпи, им, v. impf, fctpabtn, no- ceo. cf. удити. Шкођење, н. Daö @фа5еп , detrimenti adlatio. Шкбла , 1. btc ©фцГе, schola. V Срби- ји У у Босни и у Ерцеговинн, ни у loo села neivia свуда једне школе, »его (мојп мисле бигпи) попови ика- луђерп уче rio намастмрима код калуђера или по Селима код по- пова, Код сваног намастира има xib неколпко ђака, na који су мало мањп, опн чувају љети козе, овце, jćipnhe, јагањце , свиље j саде и ПАијеву лук; иду уз п.луг; купе си- јено, шљиве и т. д а веБииду с калу^ерима по писанији; а зими, ношто донесу дрва (обично je да свако југпро и вече нду у дрва), и напоје ка уђерске коње, а маљн почисте собе, скупе се у иагар у те шм какав калуфер, или ђакон , показује да уче чатаити; или сва- учн нод с в о г д у о в н ii н а. Мло- vm љети забораве , што зими пау- че : и тако ђекоји уче но 4 , по 5 год na, иа још не знаду чапшгпи. Иопови обично шмају по једнога, 1Јли по два ђака, иоји такођер чувају стоку, раде све пословедо- маБеиносе водицу по селима. Ако ди 1)е у наији invia (илн постане) , школа, онда људи из околии села Еоде ђецу ivr a ђ и с т о р у и плате iviy на мјесед те п он учи. у ш:;о- ли ђеца морају сједити и учшшг сд јушра до мрака (caivro што о- тнду те ручају): а кад учеи чате, rvmpajy (сви у глас) тако викати (чате1ш сваки своје), да се у шко- ла Hitnin.'.i не може разабратн. Ка- ко цо намасгпирима и нод попова, птко и no школама, ђеца почињу учштш из рукописа (зашшо нема буквгра), н. п. учител» наддше Ј?е- тегпу што iie данас учити, па кед оио нау чи, а он iviy напише друго д* in. д. Кад liojn' j^iut шано из ру~ кописа, изучи 6 е к. а в и ц у, онда уз- ме часлоЕац, над изучи и пре- чита неволика пута часловац, он- да у зме псалпГир; а ноји изучи ic пречита ненолика пута исалтир, онај je Befš. изучио сву нњигу: онда може бшпи, ако ofie, поп, калу^ер , iviafjHcmop, npoma, архи- мандрига, ако invia доста новаца, и владнна. Прошавшије година, за владања 51 Црнога Ђорђија, биле су иосшав- л>ене шноле готовп ио ceiiivi варо- шима и градоЕима, а и по ^eKojirvi селима. у Бијограду, осим мале двије шноле (једиа за варошку ђе- цу, а друга за Турсиу, која су се била искрсгшгла), била je велика школа, какове Србљи никад до онда ниг^е нијесу имали, нштш je данас niviajу! Она je постала i8o8ivie годнне ; у њој je први учи- тел> био иокојни И в а н Ј у г о- в и h (или Ј о в а н G а в и h), послије њега Г. Миљ к о Радо њ иh ; Ла- з а р В о и н о в и fi, Г л и ш а (не знам како се зваој и С и м о М и л у ш и- n ов С и ivi о н о в и f\. у велмку су шнолу примали само момчад , која су Be.fl зиала чатити и(помало) nu- сагпи, па су он^е учили на Срп» с rm о ј е з и н у и с т о р н ј у с в и ј у народа од постања свнјета до данас ; з е rvi л> е о n и с а н и ј е ц н ј е- л о г с в и ј е т а, и ш т а т и с т и к у с в и ј у д р ж а в а ; n р а в а (чини ми се Римска); нешто мало из физнке; иачин каво се гшшу писма (сваБоја» на) ] рачун ; Њемачки језик ннра- в о у ч п т е л н а n р е n о д а в*а н и- ј а. За те све науке била су три учишеља, и раздмјел^ене су биле на гари године. А у Сријему, у Бачкој и у Бана- ту, invia сад у сванот селу школа, и учитељима свуда плаБа општи- на; али се imyse слабо разлинују од оније у Србији: и овђе још уче ђеца чапшпш из славенскога часловца и из псадтира (Ko- je не разултју сви ни дирекшори, а камо ли учигпељи и ђаци) j и гпо je ii овђе још (готово) сва С р п- ска књ ii r а. Истина да иша поред псалшира још неколико тобоже школски књига, н. п. К а т и х и с и с, Р а ч у н ii ц а , Бкблическа нс- т о р и ј а , Руководство к че- стности; али залудукад на пра- BOivie CpncKoivi језику иема још иц Б у к в а р а ! Шпблица, f. dim. школа.$