Srpski rječnik isšolkovan njemačkim i latinskim riječma / skupio ga i na svijet izdao Vuk Stefanović = Wolf Stephansohn's Serbisch-deutsch-lateinisches Wörterbuch ... Lexicon Serbico-Germanico-Latinum.

Vuk Karadžić

Date:: 1818

Credit: Srpski rječnik isšolkovan njemačkim i latinskim riječma / skupio ga i na svijet izdao Vuk Stefanović = Wolf Stephansohn's Serbisch-deutsch-lateinisches Wörterbuch ... Lexicon Serbico-Germanico-Latinum. Source: Wellcome Collection.

78/546 (page 74)

$У*> o Аде Aja Дјв Akq] 4 nennt man ba§ Puffer einer , plus quam Penelope» Адет*, m. vide обичај. Адиђар*, ш. @oib*imb ©itbetgerafpe, дцф ©фтис? / aurum et argentum cae- latum, gemmae pretiosae, Адица, f- ditn. ада. дднађ, m. (y Cpnjeiviy и y Бачн.) bec ©enbartne, lictor (?). ддум , m, f Of)tie Адумац, мца,т.Ј expers pudendorum. Ја кажем адум caivi, а он дријеши гаће да ј*б+. де! interј. ш ba§ Ttinbtneb au§jufm= bert, vox agentis armenta. Аждаа, m. ber£5röd)e, Der ÜinDWum, draco (serpens lictus). Аздија*, f, (cm.) Ш ипеа töngen über* fleibeö , togae genus : ,,Ha љему јс ноласгпа аздија — ’’у скутсвилен колаете аздије Азна*, f. Die (gaffe, aerarium , pecunia: „Дај ти мене азну и џебану— Азиадар, т. bet’ 3аt)lШetfier , quaestor. Азмадарев, ва , воД beö Bablmeifterö, Азнадаров, ва, во,ј quaestoris. Азнадарче, чта, u. ein junger 3al;I« m elfter, quaestor juvenis: „И бабкно младо азнадарче — Азур*, vide гогпов, спрегман, оираван» Азур кола без точкова. Азурала * ! auf ' agite ! cnpeiviajmece \ „Азурала нита и свагпови — Аир*, m. i) vide задужбина. 2) анр! nein, non; babec 1 ynb 2 baS SBoctfpiel: A. (h. m) Jecir ЛИ га виђео? Б Аир. А. Анр je иа Еишеграду hynpnja. АИрала*? mt'i waS tft? quid ita \ „Аирала, кукавицо сиња? „llluio си тано рано долеБела ? — Аис! inter ј. 3«ruf an Den pflügen Deu £>фј'сп е baß er рф feitwartö wenbe, vox verteniis boves aratores. Аискање , n, baö auc-fagen, usus vocis аис. Аискати, ам, v. impf. m. j- вола, аис fagen, dico анс. Аиснути, нем, v. pf. m. j. вола, i) анс fage» , dico аис. 2) U;m ba§ анс mit ber фе11[фс beibrmgen г excito flagel- lo ad vertendum. Äj! ђе! heus (alß DUtf, tmb.gaB 2lttf* wort). . . дја, ab ! nein; nidjt boqj; mmime. Ајање, n. Da3 35e!ümmern um ettt>a§, cura. Ajam, m- vide вајапт. Ajamn, ajeivi, v. impl, за кога или за што, ftđ) Himmern, curo, сЕмарити: ^Ил’ не чујеш, ил’ не ајеш за ше — Ајван*, т. ba§ animal, ef. жи- винчо, звјерка. Ајгнр*, т. ber *£>eugft, admissarius, cf» ждријебац. Ајгировит, гаа, то, т. ј. коњ,$епај1Ј um>erfđ)nitte« / iuteger, non castratus» Ајгируша, f. tinbänbigen ©е(ф1ефШт* , bee, mulier furens libidine. Ајде, ајдемо, ајдегпе, gel;en Wir! (fr- allons) , eamus. Ајдун, m. 1) Der ©frafenrättber, latro, (in biefem Hanbc nxenigep ађ(феиПф, unb näher bem ^elbenü;uaxe); оти- шао y ајдуке, er iji ein Klauber worben, inter latrones abiit. 2) bčC ®еифсб1;еФиЕ in Ungern, ©trmten, liaiduco, hajducus, lictor. Ајдуков, ва, во, be§ ајдук, hajduci. Ајдуновање, n. baö ^äubevfßpn, latro- cinium. Ајдуновати, нујем, v. impf. 1ф bin ein ајдун, latrocinor. Ајдучија, f. (coli.) bte ^eibu!en, haf«. duci. Ајдучпна, f. 1) ba§ ^väubet'hanbwerF* 2) augm. V* ајдук. Ајдучнца , f. bte 0ldtlbctitt, praedatrix. 1 Ајдучки, на, но, 1) гаи&есИф, latro- Дит. 2) adv. гагФегЦф, more latronum» Ајђиди^! ђеггИф, nnm&erfc&ön, prae- clarus. cf. ^иди. Ajja, vide aja» Ајка, f. bte Xreibjagb, venatio , qua ex- citatae a servis ferae, in biviis triviis-* que a venatoribus excipiuntur. Ајкање, n. ba$ itreibiageit, venatio. Ајкатпи, aivi, v. impf, jagen, venor. Äjom , m. (y Сријему, y Бачн. n y Бан.) ber 0лф1р£пеф1, helciarius, cf. лађар. Ајошни , иа, flo, 1) @ф1ј№еф(§*, hel- ciariorum. 2) adv. wie ein ©ф1р^пеф^ more helciarii. Äjc ! vide аис. Ајснање, n. vide аиснање. Ајскати, a im , vide апснахшг* Ајснути, hg ivi , vide аисиупш. AH-*, m. 1) ber Sobu, bte JBefoIbitng, sti- pendium , merces, salarium, Ci. нлата. 2) axi iviy je, ba§ bat er «erbient! tft ibm recht gefdbefyen, habet, habeat sibi» Анамоли (a намо лнј, wie ei'fl, nedum : нс дам ни теби, а naivio лн њемуј „Сррогпињо и селу си гпешка , ,,А Kaivio лн куБи у којој еи. Анн бн (у Сријему , у Бачи. и у Бан. no варошшуха), нао, alö wenn, ас si. Акмаџа *, 1. тица, као нобац, коју Турци , особигпо бсгови , увапте младу n припитоме, na je носе на руци, као сокола, и у јесен лове о њоме препелице. Аио, шеип^ si.$