Srpski rječnik isšolkovan njemačkim i latinskim riječma / skupio ga i na svijet izdao Vuk Stefanović = Wolf Stephansohn's Serbisch-deutsch-lateinisches Wörterbuch ... Lexicon Serbico-Germanico-Latinum.

Vuk Karadžić

Date:: 1818

Credit: Srpski rječnik isšolkovan njemačkim i latinskim riječma / skupio ga i na svijet izdao Vuk Stefanović = Wolf Stephansohn's Serbisch-deutsch-lateinisches Wörterbuch ... Lexicon Serbico-Germanico-Latinum. Source: Wellcome Collection.

9/546 page 5

$Е-ича”; а нијесмо знали, да je Paiifi, Браннови^ев језнк, поиравио n© с s о ј о ј грамагаици! Тек 1783-fie године пршр je Досиптеј Оорадовн^ казао, да птреба писати Српскизх језиком као шпао народ говори, и caivi je ночео , колнко je знао, гпако пцсагпи, За њпм су пошли млоги учени Србљи, и за ово 35 година натгсали различне (тобоже Српске) књиге; али (за превелико чудо!) до да- нас још немамо ни једне нњиге да je управо написана по Српсиој грама- тпицц, као шшо народ говорн! Ни једном сгшсатељу није пало на ум , да f ape vi за себе посгпаЕИ каквагођ правила у језику, и њи да се држи, него je гшсао сваки по својој вољи (како iviy се над наЕр пера деенло), гпако „ као да наш језик (ocnivr евију језика на овом свијету) иикакви правила ne- rvia! Ово je од учени Србаља први опазко Г. архимандрит Кенгелац, као шгпо каже у предговору својега јесгпесгавословија: ,,Вси на- родц, и сами азичницм кннги свод no rpaivx:viат'шсHir.vib правилалЉ списа- ша , у насЂ по правиламЂ бабга Смиланш птнушсл.” Исшину сшије ријечк Г. Кенгелца попвједочи&е све Српске досадашње књиге. Два су Еелина узрока овој несрећи: нашега. језика, и овоме (прије нечувеном на овом свијепту) покору нашему: прво, што су наши списа- гпе.Ђи све ca.vioyipi у Српском језику: зашгао ми немамо још нн Бунвара С р п с к о г a, а каадо ли што више. Ако се наш списатељ родио увароиш, он веБ није ни чуо правога и чисшога Српског језика; ако ли се родио у селу, он je у ^епшњсптву дошао у варош, и онјђе за io — i5 година уче1ш науке на туђим језицима, мора заборавити и мислшгш Српски (зашшо свii народи не дочињу с једне сптране шислштш о сгаварма; и огпуд je по- сгпала она разлика измеВу је,зика , шгпо се зове својсшво језика). Кад ноји тако npofje кроз све шноле, онда постаие Српски списатељ (ноји ofie) 5 ђекоји узму Славенску граматику Г. Мразовића, me je прочи« гпају: да по њој Српски пишу; а Ј^екоји не траже ни ње, иего одма по Њемачкој и по Латинсној граматицн почну Српски писати, и не сумљајућк да онн iviory не знаши свога језина. Но ово je барем несреБана ноју се гпуже и осгпали Славенски народи (сви, ochlvi Руса), који иа свом језину немају школа ни наука: али je друго само иаше, и са свшм ново иа овоме свијету, гп. ј. шгпо ivni имамо два језика, па ofteivio и ni р е 'ft и да начинимо. Понајсише наши књижевника и Befie госиоде Српсне по Ма- иарској кажу, да je Славенски језнн (што inviaivio данас на њему биб- лију и остале црквене књиге) прави Српски језик, а овај, што њим гово- ри народ (и о н и) , да je само свињарски и говедарски језин, и да je повварен од првога. А како треба данас иисатпи за Србље, ни они сви нчјесу сложни, него су се подијелили на двије сгаране : једни кажу да шреба гшсаши управо Славенски, а народни језик остасиши са свим, нао иокварен, свињарски и говедарскн језик (оео барем није тако иово, зашто je било људи, ноји су по Талијанској и no осгаалој Еврогш прије неколине сшошине година овако мислили и говорили о Талијансноме, Француском, Шпањолско;У1, Англијском и о Њемачном језину, npeivia Ла- тинскога) \ а други (којије највнше има) кажу, да не шреба управо ни Сла- венски нн Српски , него да народни језик гореба п о п р а в љ а гп и,' и писаггш мјешовишо између обадва језшш , да се приближава к. Славенсноме и да се гради књнжевш! јег-иБ, да се Славеиоди је,зшi одеш доврашд у народ u$